Istražujući um Radovana Karadžića
Nova biografija kaže da bivši lider bosanskih Srba nije bio ludak, već proračunati ubica koji je tačno znao šta radi.
“Siledžija sa briljantnim umom, britkim jezikom i velike spretnosti u ostvarivanju svojih impresivnih ubeđivačkih sposobnosti“.
Tako Radovana Karadžića vidi profesor Robert Donja, čija je knjiga “Radovan Karadžić: Arhitekta genocida u Bosni“ objavljena krajem septembra, nekoliko dana pre završetka suđenja bivšem lideru bosanskih Srba u Hagu.
Donja, koji je svedočio protiv Karadžića, veruje da lider Republike Srpske za vreme rata nije bio ludak, kako neki tvrde, već “agresivni vođa“ i “okrutni manipulator“.
Njegove tvrdnje zasnovane su na skoro dve decenije istraživanja rata u BiH, na dokumentima koja su mu omogućili haški tužioci, uključujući presretnute razgovore ratnih lidera u Bosni pre i tokom sukoba, kao i na medijskom izveštavanju.
Dodatni dokaz za svoje tvrdnje pronalazi u istraživanju Karadžićevog života od detinjstva u selu u Crnoj Gori do studentskih godina.
Donja tvrdi da dokumeti pokazuju da je vođstvo bosanskih Srba, predvođeno Karadžićem, imalo jasnu nameru da počini genocid.
Veliko pitanje je da li će sudije u Hagu videti stvari isto kao i autor. Odgovor na to će biti poznat za oko godinu dana kada treba da bude doneta presuda.
Donja je posebno obratio pažnju na kompikovan odnos između Karadžića i njegovog vojnog pratioca, generala Ratka Mladića, kome se sada, takođe, sudu u Hagu.
Kaže da su se njih dvojica hvalila svojim “uspehom“ u Srebrenici 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba pogubile više od 8,000 ljudi nakon osvajanja tog bošnjačkog grada u istočnoj Bosni.
Donjina knjiga upozorava na posledice akcija ljudi kao što je Karadžić i naglašava nedostatak blagovremenog međunarodnog odgovora na ratne zločine koje su on i njegovi sledbenici počinili.
On kaže da je veoma važno da se razbije mit koji okružuje Radovana Karadžića i spreči mogućnost da ga neko opiše kao ludaka kao izgovor za njegova zlodela.
Nacionalizam kojim je Karadžić bio ispunjen je primarna snaga zla koje se desilo u Bosni, piše Donja.
“Karadžić, neprikosnoveni glavni glumac među liderima, počeo je svoje putovanje gvozedenom voljom i neopozivom posvećenoćšu nacionalizmu bosanskih Srba. Voleo je svoj narod previše i uopšte nije mario za ostatak čovečanstva“, kaže Donja.
“Čovek velikih sposobnosti i ogromnog obećanja, pretvorio se u arhitektu najvećeg zločina u Evropi od Drugog svetskog rata, nedvosmisleno prihvatajući izvrnute vrednosti ekskluzivnog nacionalizma“.
“Njegov život stoji kao podsetnik svakom lideru i svakom građaninu da koliko god cenili svoju naciju, moramo takođe vrednovati i pripadnike drugih nacija, kao i čovečanstvo u celini“.
Knjiga donosi neke neugodne stavove o demokratiji i nacionalizmu.
Donja opisuje Karadžića kao čoveka koji je “verovao i praktikovao demokratiju“, ukazujući na to kako je reprezentativna demokratija “bila centar pokreta bosanskih Srba“ i dodaje da su masovni zločini “omogućeni direktno kroz praksu reprezentativne demokratije“.
On to vidi kao uznemirujući primer mogućnosti demokratije da “olakša i ubrzava masovne zločine“.
“U ovom slučaju, demokratija je pomogla u dovođenju do masovnih ubistava i genocida, dok su one zemlje koje tvrde da su šampioni u demokratiji uradile premalo da spreče ili zaustave takve zločine“.
Ova knjiga nije važna samo za region, već ima širu perspektivu i sadrži važne lekcije o tome kako zlo može da se razvije pod okriljem demokratije, pred samim očima međunarodne zajednice.
Mnogo više od Karadžićeve biografije, ova knjiga je u isto vreme detaljan i precizan opis događaja i uzroka koji su doveli do rata u BiH.
Knjigu “Radovan Karadžić: Arhitekta genocida u Bosni“ objavio je Cambridge University Press
Izvor: Nidžara Ahmetašević, Sarajevo
Izvor: Balkan Insight
