Uredio: admin

Ratko-Mladic-i-Radovan-Karadzic

Istražujući um Radovana Karadžića

Nova biografija kaže da bivši lider bosanskih Srba nije bio ludak, već proračunati ubica koji je tačno znao šta radi.

“Siledžija sa briljantnim umom, britkim jezikom i velike spretnosti u ostvarivanju svojih impresivnih ubeđivačkih sposobnosti“.

Tako Radovana Karadžića vidi profesor Robert Donja, čija je knjiga “Radovan Karadžić: Arhitekta genocida u Bosni“ objavljena krajem septembra, nekoliko dana pre završetka suđenja bivšem lideru bosanskih Srba u Hagu.

Donja, koji je svedočio protiv Karadžića, veruje da lider Republike Srpske za vreme rata nije bio ludak, kako neki tvrde, već “agresivni vođa“ i “okrutni manipulator“.

Njegove tvrdnje zasnovane su na skoro dve decenije istraživanja rata u BiH, na dokumentima koja su mu omogućili haški tužioci, uključujući presretnute razgovore ratnih lidera u Bosni pre i tokom sukoba, kao i na medijskom izveštavanju.

Dodatni dokaz za svoje tvrdnje pronalazi u istraživanju Karadžićevog života od detinjstva u selu u Crnoj Gori do studentskih godina.

Donja tvrdi da dokumeti pokazuju da je vođstvo bosanskih Srba, predvođeno Karadžićem, imalo jasnu nameru da počini genocid.

Veliko pitanje je da li će sudije u Hagu videti stvari isto kao i autor. Odgovor na to će biti poznat za oko godinu dana kada treba da bude doneta presuda.

Donja je posebno obratio pažnju na kompikovan odnos između Karadžića i njegovog vojnog pratioca, generala Ratka Mladića, kome se sada, takođe, sudu u Hagu.

Kaže da su se njih dvojica hvalila svojim “uspehom“ u Srebrenici 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba pogubile više od 8,000 ljudi nakon osvajanja tog bošnjačkog grada u istočnoj Bosni.

Donjina knjiga upozorava na posledice akcija ljudi kao što je Karadžić i naglašava nedostatak blagovremenog međunarodnog odgovora na ratne zločine koje su on i njegovi sledbenici počinili.

On kaže da je veoma važno da se razbije mit koji okružuje Radovana Karadžića i spreči mogućnost da ga neko opiše kao ludaka kao izgovor za njegova zlodela.

Nacionalizam kojim je Karadžić bio ispunjen je primarna snaga zla koje se desilo u Bosni, piše Donja.

“Karadžić, neprikosnoveni glavni glumac među liderima, počeo je svoje putovanje gvozedenom voljom i neopozivom posvećenoćšu nacionalizmu bosanskih Srba. Voleo je svoj narod previše i uopšte nije mario za ostatak čovečanstva“, kaže Donja.

“Čovek velikih sposobnosti i ogromnog obećanja, pretvorio se u arhitektu najvećeg zločina u Evropi od Drugog svetskog rata, nedvosmisleno prihvatajući izvrnute vrednosti ekskluzivnog nacionalizma“.

“Njegov život stoji kao podsetnik svakom lideru i svakom građaninu da koliko god cenili svoju naciju, moramo takođe vrednovati i pripadnike drugih nacija, kao i čovečanstvo u celini“.

Knjiga donosi neke neugodne stavove o demokratiji i nacionalizmu.

Donja opisuje Karadžića kao čoveka koji je “verovao i praktikovao demokratiju“, ukazujući na to kako je reprezentativna demokratija “bila centar pokreta bosanskih Srba“ i dodaje da su masovni zločini “omogućeni direktno kroz praksu reprezentativne demokratije“.

On to vidi kao uznemirujući primer mogućnosti demokratije da “olakša i ubrzava masovne zločine“.

“U ovom slučaju, demokratija je pomogla u dovođenju do masovnih ubistava i genocida, dok su one zemlje koje tvrde da su šampioni u demokratiji uradile premalo da spreče ili zaustave takve zločine“.

Ova knjiga nije važna samo za region, već ima širu perspektivu i sadrži važne lekcije o tome kako zlo može da se razvije pod okriljem demokratije, pred samim očima međunarodne zajednice.

Mnogo više od Karadžićeve biografije, ova knjiga je u isto vreme detaljan i precizan opis događaja i uzroka koji su doveli do rata u BiH.

Knjigu “Radovan Karadžić: Arhitekta genocida u Bosni“ objavio je Cambridge University Press

Izvor: Nidžara Ahmetašević, Sarajevo

Izvor: Balkan Insight

Radovan-Karadzic-Architect-of-the-Bosnian-Genocide