“BOMBA” U TRIBUNALU
Privatno pismo sudije Frederik Harhof u kome izražava veliku zabrinutost zbog “promene tribunalovog kursa pod pritiskom vojnog establišmenta nekih uticajnih zemalja” , kojima je podlegao predsednik suda Teodor Meron
Kako objasniti hiljadama žrtava da sud više nije sposoban da osudi učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu osim u slučajevima kada je moguće dokazati da je sprovođenje tog cilja bilo aktivno i konkretno usmereno na činjenje zločina. Do sadasmo proglašavali krivim učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu koji su se saglasili sa zajedničkim ciljem (da se protera nesrpsko stanovništvo sa prostora koje su Srbi smatrali svojim) ili koji su doprineli ostvarenju zajedničkog cilja. Nije bilo neophodno dokazati da su njihova dela bila konkretno usmerena na činjenje svakog konkretnog zločina. Jer to je skoro nemogu
će dokazati.
Oduvek sam mislio da je to ispravno. Donosio sam presude verujući da su oni na vrhu mogli da uvide da se plan o proterivanju drugih sa prostora koje su smatrali svojim, protivi osnovnom životnom poretku. Vodio sam se zahtevom da se utvrdi šta je ispravno a šta pogrešno u svetu zahvaćenom globalizacijom i internacionalizacijom, koji mora da odbaci ideju da postoji “prirodno pravo” jednog naroda da naseli izvesna područja i da sa njih ukloni druge narode. To smo pre 70 godina zvali Lebensraum.
Ipak, izgleda da to više nije slučaj. Nedavne presude su me suočile sa dubokim profesionalnim i moralnim dilemama koje ranije nisam imao. Najgora je sumnja da su neke od mojih kolega podlegle kratkovidim političkim pritiscima koji u potpunosti menjaju srž mog rada u službi razboritosti i prava.
Elektronska poruka sudije MKSJ Frederika Harhofa upućena na 56 adresa 6. juna 2013. godine
Više:Harhof_pismo_BCS
